Inovacije u organizaciji radnog vremena 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Fakultet Ekonomije i Menadžmenta

SADRŽAJ:
1.UVOD
Međunarodni praznik rada „1 Maj“....................................................................................3
Radno vreme kod nas..........................................................................................................3
2.RAZRADA
Najduže rade Rumuni i Bugari, najviše odmaraju šveđani.......................................4
Bez obzira na „trend 24/7“, amerikanci rade manje nego pre deset godina...........4
Žene na poslu............................................................................................................5
Termin womenomics................................................................................................6
Problem radnog vremena „od-do“ u americi, japanu i velikoj britaniji...................7
Ponovo treba da se vrednuju rezultati, a ne radni časovi........................................8
Evropsko radno vreme postaje prošlost..................................................................9
Prednosti i mane fleksibilnog radnog vremena......................................................10
Da li je rad od kuće produktivan.............................................................................10
3.ZAKLJUČAK
12 Pravila za poboljšanje rada................................................................................11
Više od 45% srba želelo bi da radi od kuće.............................................................12
Fleksibilni oblici zapošljavanja................................................................................12
4.LITERATURA.........................................................................................................14
MEĐUNARODNI PRAZNIK RADA „1 MAJ“
1.Maja 1886. Stotine hiljada američkih radnika su izašli na ulice da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana.Čikago je bio centar pokreta.Radnici su mesecima zatehvali osmočasovno radno vreme, i uoči 1.maja njih 50.000 je već bilo u štrajku.Sledećeg dana ih je se pridužilo i novih 30.000,to je dovelo veći dio čikaške proizvodnje do zastoja.Čikaška policija je tu pobunu okončala krvavim pokoljem,a pet radničkih vođa osuđeno je na smrt.
Proslava praznika ustanovljena je tri godine kasnije,na Prvom kongresu 2.Internacionale u Parizu.Tada su radnici iz celog sveta ustanovili 1.maj kao Međunarodni praznik rada,radničke i sindikalne odgovornosti.Tu borbu za poboljšanje radnih uslova života i rada radnici širom sveta nastavljaju i danas,pa se na taj dan u znak sjećanja na prvu organizovanu sindikalnu borbu organizuju priredbe,zborovi i demonstracije.
RADNO VREME KOD NAS
Srpski zakonodavac predvideo je da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, s tim da
poslodavac može opštim aktom da utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne i kraće od 36 časova nedeljno.
Radno vrijeme radnika koji rade na radnim mjestima i poslovima na kojima, i pored primjene odgovarajućih mjera i sredstava zaštite na radu, postoji povećano štetno dejstvo uslova rada na zdravlje radnika, skraćuje se srazmjerno tome štetnom dejstu, a najviše do 10 časova sedmično (radna mjesta s posebnim uslovima rada).
Radnik može zaključiti ugovor o radu s nepunim radnom vremenom sa više poslodavaca i da na taj način ostvaruje puno radno vrijeme. Prekovremeni rad iz člana 43. ovog zakona ne može trajati više od 10 časova sedmično. Izuzetno, radnik može dobrovoljno, na zahtjev poslodavca, raditi prekovremeno još najviše do 10 časova sedmično.Radnik u toku kalendarske godine ne može raditi prekovremeno više od 150 časova. Prekovremeni rad je zabranjen:

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]